Тенијаза

Тенијаза је болест коју проузрокују пантљичаре, паразити дугог, спљоштеног облика у виду пантљике. Живе у цревима људи, домаћих и дивљих сисара и птица. па се јављају и код голубова. Свака животиња има своје врсте пантљичара, а голубије се још могу наћи код кокошака, врабаца, врана и других птица. За све пантљичаре је заједничко то да за свој развој морају да имају једног мећудомаћина у коме ће се одиграти ларвени развој. Пантљичаре су распрострањене у целом свету. али како је за њихов развој неопходно и присуство мећудомаћина, то нису поцједнако заступљене у свим поднебљима.

КЛИНИЧКА СЛИКА Болест дуго може да остане непримећена. испољава се само кроз слабије лежење младих. При јакој пнвазнји паразнта јављају се сметње у варењу. слузаво коштани пролив. мршављење и малокрвност.

ЛЕЧЕЊЕ  данас постоје средства која поуздано избацују из голуба, не само чланке, него и главу пантљичаре. То су:

Мебендазол. даје се 25 мг дневно, 3 дана узастопце.

Дронцит, у таблетама и инјекцијама. Масовно се користи против пантљичара паса. Одрасли голубови га добро подносе у дози од 10 мг на килограм телесне масе. Голубу може да се да 1/4 таблете.

Лечење треба избегавати у време храњења младих. као и за време такмичења летаI ча. Током болести треба прекинути контакт са пужевима, кишним глистама. инсектима и другим мећудомаћинима голубијих пантљичара.

Болест се преноси долетањем тућих голубова и учествовањем голубова на изложбама.

Сингамоза

Узрочник и распрострањеност: Сингамоза је болест која настаје паразитирањем облих глиста у душнику голуба. Поред голубова, ове глисте могу да се нађу и код многих других домаћих и дивљих птица. Сингамоза угрожава све врсте голубова, али се чешће установљава код писмоноша и голубова који се држе у волијерима. Од сингамозе, обично, оболи цело јато, мада проценат угинућа није велики.

Глисте се у душнику могу видети слободним оком. Женке су дуге око 5 до 25 мм, док су мужјаци нешто мањи, од 2 до 6 мм, дебљина износи око 0,5 мм. Мужјаци и женке цео живот проведу спарени, то јест. слепљени, па својим изгледом подсећају на слово И. Хране се сисајући крв домаћина, па им је тело црвене боје.

Начин заражавања: Голубови се заразе када се запрљаном храном или водом унесу јаја способна за инфекцију (ларве трећег степена). У цревима, из љуске изађу ларве, пробуше цревни зид. доспевају до вена, па затим, крвотоком стижу до плућа. Пробијајући се кроз плућно ткиво долазе до душника. У току тог пробијања, пресвлаче се још два пу­та, и постају полно зрели паразити. који се тада трајно полно сједињују.

Клиничка слика: Својим присуством у душнику голубова, изазивају сужење дисајних путева, па се код оболелих голубова јављају знаци гушења. Пошто се глисте у душнику хране тако што сишу крв домаћина, код оболелих голубова се запажа и малокрвност. У душнику настаје повећано лучење слузи, а на месту сисања, јављају се оштећења са чворићима, који су испуњени пихтијастим, сирасто  гнојним садржајем.

Испољавање клиничких знакова зависиће од узраста голубова (млади су осетљивији), природне отпорности, начина држања и исхране, временских услова, као и од броја глиста. Продирањем већег броја глиста кроз плућно ткиво, као последица, може да настане запаљење плућа, које се завршава угинућем голуба, или настаје трајни енфизем  сипња. Голубови инвадирани великим бројем паразита могу да угину и услед гушења. Код јаке инвазије јављају се и знаци поремећеја општег здравственог стања у виду невеселостикуњања, накострешеног перја, смањеног апетита, мршављења, немо­ћи у крилима, отежаног дисања и дахтања са отвореним кљуном и испруженим вратом. Ако се ради о инвазији мањег броја глиста, може да се испољи само кркљање и кијање са отежаним дисањем. Пошто преболе први напад, голубови стекну имунитет, тако да следећа инвазија пролази, углавном, без симптома.

Лечење: Када се установи сингамоза, морају да се лече сви голубови у јату. Лечење траје 2 до 3 дана, према упутству произвођача лека. На глисте у душнику ефикасно делују препарати који садрже бензимидазол деривате, као што су : „Мебендазол“. „Тхиабендазол’, „Фенбендазол“ и други. То су препарати:

„Мебендазол“: даје се два дана узастопце, сваки дан по 25 мг.

„Асцапилла“ (Чевита) у капсулама. Лечење траје два дана. Сваки дан лакши голубови добијају по једну, а тежи по две капсуле.

„ВЗ Мизол“ 20% прах, даје се у води за пиће два дана узастопце.

И овде, после лечења, треба предузети чишћење и дезинфекцију голубарника. Треба спречавати контакте голубова са дивљим птицама, гугуткама, врапцима, вранама и домаћом живином. После избијања болести прекинути контакт са кишним глистама и пужевима, као могу ћим резервоарима за јаја сингaмуса.

Аспергилоза

Аспергилоза је гљивично обољење које голубови могу да пренесу на људе. Гљивичне споре се налазе у прашини голубарника и преносе се на човека удисањем, или, директно при храњењу младих из уста и дувањем гушанима у гушу. Код људи се испољава запаљењем плућа. Установљава се на основу анаместичких података, клиничких симптома, рендгенске слике и серолошког прегледа крви. Лечи се препаратима који делују против гљивица. Као превентиву, треба избегавати путеве којима се преносе гљивичне споре.

Аскаридоза

Од болести проузрокованих глистама најчешће се у цревима голубова налазе ваљкасте глисте и оне паразитирају у танком цреву голубова. Дебљине су око 2 мм а дужине 2 до 6 цм. Заражавање голубова настаје узимањем зрелих јаја паразита преко хране и воде. У јато, болест се уноси уношењем или долетањем голубова из других запата. Присуство незнатног броја глиста пролази без видљивих знакова болести, док се код јаче инвазије јавља мршављење, малаксалост и смањен апетит. Лечење голубова се спроводи појединачно, или се. што је чешће, третира цело јато. Повољно време за лечење од глиста је пред спаривање голубова и у лето. после завршетка сезоне лежења. За лечење аскаридозе голубова примењују се следећи препарати: „ХелмизолП“, „Зоразин“, „ВЗмизол“ и друге. После третмана голубова антипаразитиком, обавезно је чишћење и дезинфекција голубарника.

 

Капилариоза

Узрочник и распрострањеност: капилариоза је болест проузрокована глистама које називамо капиларијама, напада све врсте голубова. Распрострањена је у целом свету, а процењује се да је код нас. сваки други голуб носилац капиларија. За разлику од ваљкасте глисте за коју је голуб једини домаћин, капиларије нападају и друге домаће и дивље птице, као што су кокошке, ћурке. фазани, јаребице, а ређе патке, гуске, врапце и папагаје, па се голубови и од њих могу заразити.

Капилариоза је најчешће присутна у пренасељеним и прљавим голубарницима. Писмоноше „покупе“ јаја капиларија за време такмичења, а опасно је и избијање заразе на изложбама. Од капилариозе су више угроженн млади голубови, али при масовној инвазији паразита угину и одрасли. И овде је запажена код одраслих голубова једна врста премуниције (заразни имунитет).

Капиларије су танке, нежне. ваљкасте глисте. Мужјаци су дуги 8  11 мм, а женке нешто дуже, до 20 мм. На пресеку дебљина износи 0,08 мм, због чега се слободним оком у црвеном садржају не могу да виде. Код голубова се јављају две врсте капиларија: Цапилаллариа обсигната и Цапилларриа цаудинфлата.

Клиничка слика: код незнатног броја глиста болест пролази без видљивих знакова, можда уз нешто слабију производњу младих и успорено мењање перја. При јачој инвазији паразита голубови куњају, сакупљају се у угао волијере, што је веома карактеристично, јављају се воденаст пролив. малокрвност и мршављење. Млади голубови угину у току 8 дана. Разлог угинућа је тешко оштећење слузокоже црева, проузроковано бушењем и увлачењем капиларија у слузокожу, као и од штетних материја које производе глисте, а које разарају цревно ткиво. Слузокожа црева голубова угинулих од капилариозе је отечена и у стању дифузног крвавог запаљења.

Лечење: ранијих година, капилариоза је представљала велики проблем јер није било ефикасног лека. Сузбијала се једино применом хигијенских мера. Када се болест установи, морају да се лече сви голубови у јату. Данас постоје ефикасна средства и то, углавном. она која се дају и када је у питању аскаридоза. а то су:

–    Спартакон дражеје. дају се два пута у размаку од 8 дана.

–    Ascapilla (Chevita) капсуле. Лечење траје два дана. Лакши голубови добијају по једну капсулу дневно, а тежи по две капсуле.

Поред ових лекова, на капиларије делује „Биовермин“. „Верпанил“(Крка), „ВЗ Мизол“ и ,,Vermox“, али се јављају у форми која није погодна за дозирање код голубова. Лекови на бази пиперазина не делују на капиларије.

За лечење капилариозе повољно је време пре спаривања и пре главног мењања перја. Писмоно­ше обавезно треба лечити после завршеног такмичења. И код ове болести је корисно да се после спроведеног лечења дају неколико дана витамински препарати.

Истовремено са лечењем, кавез и волијера обавезно морају да се очисте и дезинфикују, ради уништавања јаја капиларија и тако спрече поновно заражавање.

Тенијаза

Узрочник и распрострањеност: тенијаза је болест коју проузрокују пантљичаре, паразити дугог, спљоштеног облика у виду пантљике. Живе у цревима људи. домаћих и дивљих сисара и птица, па се јављају и код голубова. Свака животиња има своје врсте пантљичара, а голубије се још могу наћи код кокошака, врабаца, врана и других птица. За све пантљичаре је заједничко то да за свој развој морају да имају једног међудомаћина у коме ће се одиграти ларвени развој. Пантљичаре су распрострањене у целом свету, али како је за њихов развој неоиходно и присуство међудомаћина. то нису подједнако заступљене у свим поднебљима.

Клиничка слика: болест дуго може да остане непримећена. испољава се само кроз слабије лежење младих. При јакој инвазијп паразита јављају се сметње у варењу, слузаво коштани пролив. мршављење и малокрвност.

Лечење: данас постоје средства која поуздано избацују из голуба, не само чланке, него и главу пантљичаре. То су:

      –  Мебендазол, даје се 25 мг дневно, 3 дана узастопце.

    – Дронцит, у таблетама и инјекцијама. Масовно се користи иротив пантљичара паса. Одрасли голубови га добро подносе у дози од 10 мг на килограм телесне масе. Голубу може да се да 1/4 таблете.

Лечење треба избегавати у време храњења младих, као и за време такмичења летача и писмоноша. Током болести треба прекинути контакт са пужевима, кншним глистама инсектима и другим међудомаћинима голубијих пантљичара.

Перјане Гриње

Узрочници и распрострањеност: Перјане гриње су спољни паразити голубова који трајно паразитирају на својим домаћинима. Ова врста паразита јавља се и код других птица и домаће живине, али, пошто су веома ситни и невидљиви слободним оком, често остају неоткривени. Тека када настане оштећење перја, тада се на њих посумња. Краткокљуне расе голубова су више погоћене овим паразитом, него дугокљуне.

Код голубова се јављају две врсте гриња и дугачке су од 0,5 до 1.3 мм, а широке од 0,20 до 0,35 мм. Карактеристично за обе врсте је то да мужјаци имају веома развијен и снажни задњи пар ногу, помоћу којих се причврсте за женку, обухватајући је као у менгеле. У том положају парења остају по више дана.

Циклус развоја: После оплодње, женка продре у бадрљицу пера које расте и храни се лимфом. Ту, у шупљини перјане бадрљице, она полаже јаја. Бадрљица пера остаје сиво замућена због присуства паразита, њихових јаја и измета. У каснијем периоду развоја, перјане гриње се хране и самом перјаном супстанцијом.

После неколико дана из јаја се излегу шестоноге ларве. којима је заокружен задњи део тела. Од ларви настају нимфе првог стадијума које продиру у перје кроз фине прорезе у папили пера, а која је у споју са бадрљицом. Нимфе првог стадијума се, затим, претварају у нимфе другог стадијума, код којих је јаче развијен предњи део тела, а слабе задње ноге. Из овог стадијума настају одрасле полне зреле гриње. Целокупан развој овог паразита траје 1 – 2 месеца.

Преношење: У ширењу перјаних гриња, од запата до запата, посебну улогу имају ново  набављени голубови, као и лоша навика хватања залуталих глубова. Унутар голубарника се шире директним контактом, са голуба на голуба. При ширењу. највећа заслуга припада нимфама другог стадијума, или теленимфама које су живахне и покретљиве, па путују са једне животиње на другу. Митарење погодује ширењу голубијих перјаних гриња.

Клиничка слика: На избијање клинички манифестног обољења утиче низ предиспонирајућих факора, као што су квалитативно и квантитативно гладовање, грешке у држању и високи узгојни захтеви. Нападнути голубови стално кљуном чисте перје  вивају се, али, и поред тога, перје им делује неуредно и рашчупано. Код масовног напада, паразити прелазе и на дугачка пера крила и репа, па она постају крта и лако се ломе. Такви голубови нису способни за летење и такмичење. Нападнутом перју недостаје карактеристичан сјај, а сецкањем од стране паразита, оно постаје рашчијано и покидано. Оболели голубови мршаве, отпада им перје и постају нервозни. Престају да носе јаја, или, напуштају своје младунце.

Дијагноза: Слика болести допушта само постављање сумње на напад перјаних гриња. За постављање коначне дијагнозе потребан је микроскопски доказ паразита. За испитивање је најбоље узети неколико промењених пера.

Диференцијална дијагноза: Перје могу да оштете и други паразити. или да буде оштећено као последица дефицитарне исхране и појаве канибализма. Застој у митарењу настаје и код дуготрајних хроничних обољења.

Борба против паразита: Борба против перјаних гриња спроводи се на исти начин као и борба против перјаних вашију. При томе се примењује купање голубова у раствору инсектицида, или. запрашивање пудером. Код купања, замочити голуба, осим главе, у наведени раствор и држати га у њему 1-2 минута. Главу и потиљак пажљиво премазати раствором. Лечење поновити после 10 дана. За сузбијање ове болести, такоће је важно да се редовно отклања одбачено голубије перје, јер се са њим уклањају и присутне гриње.

Све ново  набављене, као и голубове који су се вратили са изложби и такмичења, треба запрашити неким инсектицидним пудером.

Гриње Перјане Бадрљице

Гриње перјане бадрљице су паразити дугуљастог облика, величине од 0,7 до 0,8 мм, по дужини, и 0,15 мм у ширини. На основу ових димензија, паразити подсећају на глисту. Имају четири пара кратких ногу снабдевених кукама. Усни апарат им се састоји из убодне чекиње, снажне сисаљке и пипка. Развојни циклус овог паразита траје око месец дана.

Ове гриње живе у бадрљици дугих пера крила и репа и снажним перима гаћа, гаћастих раса. Бадрљица нападнутих пера постаје непровидна, а микроскопским прегледом у њој могу да се установе паразити и њихов измет. Пре митарења, гриње напуштају перје које треба да испадне и пресељавају се у новa клијала пера. Нападнута пера постају крта и без сјаја и отпадају пре него што наступи време за митарење. Слабији напади ових паразита, када су оштећења мала, могу да прођу и незапажени.

Сигурног лечења нема. Може да се покуша са купањем у раствору инсектицида. Јако промењена пера треба ишчупати и спалити, како би на њиховом месту, што пре, израсла нова.

Болести проузроковане ектопаразитима

Ектопаразити (спољни паразити) голубова су бескичмењаци из кола зглавкара (Артхропода) и најчешће припадају реду инсеката (Нексаподен) и реду паукова ( Арцхноидеа). Неки ектопаразити голубова проводе цео свој живот на домаћину, док се други, само повремено, налазе на домаћину, а остало време проводе на скровитим местима голубарника и околине. Неки спољни паразити могу се видети голим оком, док су неки видљиви само лупом или микроскопом. Боравећи на голубовима, они се хране перјем, ткивима домаћина или му сишу крв. Ови паразити се размножавају врло брзо, нарочито у току летњих месеци. Они паразити који цео живот проводе на голубовима, размножавају се на њима и преко зиме, а који су само повремено на домаћину, мирују у зимском периоду. Инвазије ектопаразитима чето остају непримећене. Масовнији напад ће се прво испољити на младима, кроз заостајање у расту. Одрасли голубови од напада паразита су узнемирени, престају да се легу, непрестано чисте перје које је оштећено и изгрижено. Поред тога, паразити који сишу крв, механички преносе и разне вирусе, бактерије и протозое. Од ектопаразита голубова споменућемо: голубије перјане ваши, голубије стенице, голубије буве, голубије крпеље, црвене птичје гриње и шугарце. Да би спречили развој и преношење ових ектопаразита, потребно је редовно чишћење и дезинфекција голубарника. За кречење зидова голубарника треба кречу додати 5% карболне киселине или креолина. За третирање голубова користити ектопаразитике  „Ектомин“, „Пергамидин“ и друге, строго у прописаним дозама.

Гриње перјаног мешка

Гриње перјаног мешка су ектопаразити, слични узрочницима шуге. Нападају голубове, па­пaгaje и друге егзотичне птице. Слободним оком се једва виде, али могу да се посматрају лупом. Величина им је од 0,3 до 0,4 мм, имају четири пара ногу. На предњем пару ногу су канџе српастог облика, а на ‘задњим имају четири длачице.

Ове гриње се преносе директним контактом, са животиње на животињу. Женке полажу јаја у перјаним мешковима, или, споља на кожу. Из јаја се, после недељу дана, излегу ларве и, оне се, после три недеље, преобразе у полно зреле паразите. У нападнутим перјаним мешковима, микроскопски могу да се докажу јаја и сви развојни ступњеви паразита.

Гриње у нападнутим перјаним мешковима проузрокују запаљенски процес и мешкови отекну у виду циста. Због тога почне да испада перје из нападнутих мешкова, стварају се оголела места на кожи и формирају чворићи.

Специфичне мере борбе против ових паразита нису познате. Може да се покуша са купањем у раствору инсектицида, али мора више пута да се понавља, због накнадно излежених гриња.

Нордијске перјане гриње

Нордијске перјане гриње јављају се у хладним и умереним климатским зонама. Сличне су црвеним птичијим грињама. Поред голубова, нападају кокошке, дивље птице, сисаре и човека. Спадају у врсту сталних паразита, јер женке полажу јаја у перје домаћина. Из јаја се излегу ларве, које преко два стадијума нимфи постају полно зрели паразити. Циклус развоја траје недељу дана. Сви стадијуми се хране голубијом крвљу, а пошто их греје тело домаћина, размножавају се током целе године. Одвојене од организма домаћина могу да преживе око три недеље. Перје нападнутих голубова постаје умазано и рашчупано. Голубови се лече купањем или запрашивањем, као и у случају перјаних вашију. Понављати лечење сваких недељу дана.

Тропске перјане гриње

Тропске перјане гриње су сличне нордијским. Главни домаћин им је врабац. Јављају се претежно у топлим и умереним климатским зонама. Њихов развој, начин живота и штетно деловање су исти као и код нордисјких перјаних гриња. Лечење је купањем или запрашивањем, како је описано код перјаних вашију.

Гриње ваздушних кеса

Ове гриње паразитирају у дисајним органима, посебно у плућима и ваздушним кесама голубова и кокошака. Тело ових гриња је округластог облика, без длака, са снажним ногама које се завршавају у виду пијавки. Животни циклус ових паразита није познат. Преко плућних канала доспевају у плућа и ваздушне кесе. Код јаког напада могу да се нађу и на трбушној марамици, јетри и бубрезима. Болесни голубови тешко дишу, смањен им је апетит, мршаве и угињавају. Дијагноза може да се постави тек после угинућа, уз помоћ микроскопа. Мере за лечење од напада ових паразита не постоје. Преостаје једино ликвидација инвадираних запата, темељно чишћење, дезинфекција и почетак изнова.

Вашљивост

Uзрок и распрострањеност: Најчешће се од спољашњих паразита код голубова срећу вашке. Посебно су угрожени млади голубови који не могу сами да чисте перје. Основна храна голубијих вашки је супстанца (каротин) која се налази у перју, повремено и перушина на кожи и крв. Код малог броја паразита штете су безначајне, али када је број голубијих вашки велики, онда су последице огромне, јер, пре свега, ометају лет голубова. Познато је близу 2500 вида, а код голубова се среће 18 различитих видова. Вашке код голубова нису исте са онима које се срећу код људи. Вашке код голубова су инсекти без крила, дужине 2 до 2,8 мм и ширине 0.30 до 0,40 мм. Тело им је пљоснато. Оне су од светло до тамно сиве боје, и лако се уочавају на белом перју и код светлог перја. На глави имају усне органе, у форми вилице, којима нагризају перје, као и 2 до 3 пипка. Задње ноге се завршавају као канџе, помоћу којих се каче за перје. Мужјак има орган за оплодњу, а женка женски полни отвор.

Развојни циклус: Женка полаже јаја у перју, које се зову гњиде. Гњиде, помоћу специјално лепљиве течности, се лепе чврсто и тешко могу да се одстране. Од гњида након 4 до 8 дана излазе ларве. Комплетно развиће траје око месец дана. Само једна вашка може у току свог живота да избаци 120.000 потомака. Захваљујући постојаној темератури перја, вашке могу да се размножавају целе године. Када голуб угине. вашке напуштају своја места и окупирају перје на граници између врата и главе. Ван перја, вашке не могу да живе. и умиру за неколико дана.

Преношење: Узрочник преноса су голубови који већ имају ове паразите, код парења и храњења младих. Вашке нападају, нарочито, младе голубове, јер не могу да се чисте.

Дијагноза: Вашке на перју се могу лако установити јер се виде голим оком. Најлакше се виде на доњој страни дугих пера, а код велике инвазије и код перја на врату. Да би се виделе гњиде. потребан је микроскоп.

Диференцијална дијагноза: Када има и других паразита, могућа је и мешана форма. и онда се морају искључити други паразити.

Борба са паразитима: За борбу против паразита треба користити препарате који су ефикасни против њих, а нису штетни за људе. Најбоље је користити препарате на бази фосфора. Фосфор блокира нервни систем паразита. Код запрашивања треба запрашити и гнездо и, обавезно, треба поновити запрашивање после 7 дана, због новоизведених ларви. Такође, постоје и спрејеви против ових паразита. Они су практични за голубарник и гнезда, али могу бити опасни за голубове. Зато је најбоље редовно купање голубова.

Превентивне мере: Сви инсектициди могу да буду токсични за голубове и људе, ако се употребе у великој колични. Зато се треба придржавати упутства произвоћача, а људи морају имати заштитно одело, рукавице, маску и не треба да пуше док то раде.

Голубије буве

Узрок и распрострањеност: Буве су инсекти без крила, познате као ектопаразити. У разреду бува има око 800 вида, а код голубова, најчешће, се срећу голубије буве и кокошије буве, и то у голубарницима који се слабо чисте. Преносе их дивљи голубови или друге птице, а могу и саме да дођу, скачући од суседних голубарника. Када су гладне, буве могу да нападну и људе. Тело бува је спљоштено, мужјак је дуг 2,5 мм, а женка 3,5 мм. Тамно кафене боје су. На глави се разликује усни апарат, помоћу којег могу да пробију кожу и сишу крв. Посебно су специфичне задње ноге које су добро развијене, и помоћу којих буве могу да скачу.

Развојни циклус: Женка снесе 8 овалних, белих, лепљивих јаја, величине од 0,3 до 0,4 мм. На јаја се залепи прашина и не могу да се примете. Женка у току свог живота снесе око 1000 јаја. Од њих се развијају ларве, жуто беле боје, које су дуге око 1,5 мм, а достижу величину и до 5 мм. Код оптималне температуре од 18 до 30 степени и влажности ваздуха 70 до 90%, цео развој код бува траје 25 до 30 дана.

Код масовне инвазије бува код голубова јавља се анемија, губе кондицију и високолетчи не могу да издрже дуг лет. Голубови су узнемирени, избегавају да носе јаја и када су напољу избегавају да увече улазе у голубарник, већ спавају напољу.

Превенција: Редовоно чишћење голубарника и гнезда.

Голубији Крпељи

Узрочници и распрострањеност: Крпељи су ектопаразити из реда паукова који својим домаћинима сишу крв. Одговара им медитеранска клима, па су веома распрострањени у земљама око Средоземног мора и у нашој земљи. У Немачку су крпељи стигли са увозом из Италије и Француске.

Крпељи нису пробирачи. Поред голубова, нападају и кокошке, патке, гуске и друге птице. домаће и дивље сисаре, понекад и човека. У стању су да направе велике штете у голубарнику. Поред тога што сисају крв, они на голубове могу да пренесу и друге болести, најчешће орнитозу и богиње. Ако се голубарник испразни, крпељи су у стању дуго да гладују и чекају нове домаћине. Уколико у голубарник не стигну нови станари, крпељи крећу на пут до суседних голубарника.

Код голубова могу да се наћу две врсте крпеља: голубији и птичији крпељ. Голубији крпељ је димензије 8 пута 6 мм, а дебљина тела му зависи од нахрањености. За време гладовања могу да буду танки као папир, а када се насисају крви. постају трбушасто испупчени. Тело крпеља је компактно, састављено из једног дела, тако да се на њему не разликују глава, груди и трбух. Обавијено је набораном, растегљивом, хитинском кошуљицом, која се, при сисању крви, шири. Гладни крпељи су жуто мрке боје, а када се насисају, добију боју црвеног вина. По свом изгледу подсећају на дугме или на шкољчицу. Имају четири пара ногу, које на последњим чланчићима носе канџе и пијавке. Са доње стране тела налази се, у једном набору, усни апарат у виду убодно  сисајућег рилца. Крпељи немају очи, али добро разликују светло од таме, осећају мирисе и топлоту, што им користи при проналажењу домаћина.

Преношење и штетно деловање: Крпеља у незаражен голубарник доносе голубови „дивљаци“ и друге птице. Хранећи се сисањем крви голубова, крпељи на месту убода остављају црвену чворугу, која се изгуби, тек, после неколико дана. У току једног сисања, женка крпеља може да посиса 0,3 мл, а мужјак 0,2 мл и тиме повећавају своју телесну масу за неколико пута.

Нападнути младунци у гнезду угину услед исцрпљености. Пролетели млади голубови толико ослабе да не могу да лете, а одрасли голубови постају малокрвни, куњају и нису способни за такмичења.

Дијагноза: За дијагнозу у току дана могу да се наћу на кожи голубова једино ларве. Одрасли крпељи и нимфе могу да се открију ноћу, ако се изненада упали светло. Они тада покушавају да се брзо дочепају својих склоништа. При пажљивом тражењу, крпељи могу да се наћу и преко дана, испод тацни за гнезда, између летви за спавање и подлоге на којима су приковане, или испод потклобученог малтера. У ближој околини голубарника, крпељи се скривају испод коре дрвета.

Борба против паразита: Крпеље треба уништити, истовремено, на голубовима и у голубарнику. Код голубова је најбоље да се примени метод купања, потапањем голубова, осим главе, у раствор инсектицида. Кавез треба прво очистити од сувишних предмета који могу да пруже скровиште крпељима, па онда приступити прскању, помоћу пумпе са притиском. При томе, најбоље је да се користе инсектициди на бази фосфора или карбамата. Јаја крпеља су отпорна на инсектицидна средства, али их зато уништава пламен лет лампе. У раду са инсектицидима треба бити опрезан и придржавати се упутстава произвођача. Пре дезинсекције, из кавеза уклонити хранилице и појилице. Код прскања обезбедити промају и удаљити посматраче. Запушену млазницу прскалице не продувавати устима и за време рада не јести и не пушити. Средство не сме да доће у доир са рукама, или, друтим деловима тела. Прибор и заштитно одело, после рада, опрати топлом водом. При појави неких сметњи код особа које обављају дезинсекцију (повраћање, пролив), хитно се обратити за лекарску помоћ.

Потклобучени малтер треба скинути и голубарник поново омалтерисати, с тим да се загитују све пукотине. Избегавати контакт са другим голубовима и не дозволити долетање „дивљака“. Писмоноше после повратка са такмичења, као и голубове који су се вратили са изложбе кући, треба запрашити неким инсектицидним средством.

Бубе као Паразити Голубова

Узрочници и распрострањеност: Бубе су посебан род инсеката и у природи има много врста буба. Према проценама стручњака, постоји од 100.000 до 250.000 врста, а то значи три пута више, него свих врста кичмењака, заједно. Већи део буба се храни би.љном храном и разним отпацима. док неке за исхрану користе животињска ткива. па паразитирају на животињама.

Бубама посебно одговарају климатски услови нашег поднебља и оне се, од пролећа до јесени, размножавају у великом броју и масовно нападају младе у гнездима. Од када сам почео да гајим голубове, а томе ће бити, сигурно, шест деценија, стално сам водио борбу против буба. У току летњих месеци, догоди се да пробуше трбух голупчету, одмах чим се излеже и, једноставно, га поједу. Ова битка са бубама увек се завршавала нерешено. Чишћењем и применом инсектицидних средстава бубе сам уништавао, али су увек долазиле нове, и голубарник никада није могао да се ослободи ове напасти. Теши ме да се тако завршава сукоб и у ширем смислу, између човека и буба, које паразитирају на сисарима и корисним биљкама. И поред огромног потенцијала за размножавање. бубе нису загосподариле   планетом Зе­мљом. а ни човек, иако располаже ефикасним хемијским средствима за борбу против буба. не може нотпуно да их уништи, већ само да смањи њихов број и тренутно их потисне.

Најприсутнија буба у нашим голубарницима је буба брашнар, ређе буба сланинар, друге црне бубе и бубе гробари. Поред ових, голупчиће могу да нападну и друге бубе које се развијају у голубијем измету и материјалу од којег голубови праве гнезда. Бубе не мора нико да унесе у голубарник, пошто имају крила, оне саме улећу. Више су бубама нападнути голубарници који су неприступачни, па се тешко и ретко чисте.

БУБА БРАШНАР: као ларва презими у пукотинама између дасака или испод неких других предмета у голубарнику. У току зиме оне мирују, па не праве штету. Ни прве генерације младих голупчића, током пролећа, нису нападнуте. Са отопљавањем почиње њихова активност, већ у мају, па све до октобра, могу да се очекују штете од ових празита. Буба брашнар је добила име због паразитирања у млиновима и магацинима. у којима се чува пшеница. Одрасле бубе су црне боје, дуге 28 до 30 мм, спљоштеног тела на коме се разликују глава, груди и трбух. Располажу са два пара крила. од којих су горња чврста, хитинска и покривају меки трбух. На глави се налазе два пипка и усни апарат подешен за грижење. Има три пара чланковитих ногу. Ларве су црволике, жуто  мрке, до мрке боје, дуге 25 до 30 мм.

БУБА СЛАНИНАР: је дугуљастог облика величине око 8 мм, тамно мрке боје, са светлим, жућкастим, попречним пругама. Ларве су мрке боје, цилиндричног облика тела и обрасле длакама, дуге 5 до 15 мм. Поседују три пара ногу, хране се осушеним месом, сиром и разним животињским отпацима. Одраслим паразитима, храна могу да буду и осушене коже, крзна, перје и слични животињски производи.

ЦРНЕ БУБЕ или МРАЧЊАЦИ: име су добиле, не толико због црне боје, већ због ноћног начина живота. Сродници су са бубом брашнаром. Дуге су 3 до 30 мм, спљоштеног тела. Ларве су им танке и дуге у облику црва. Поседују три пара ногу. На задњем телесном прстену налазе се три хитинске куке. Хране се биљним материјама и отпацима, па их налазимо у трулим пањевима и даскама. Нападају тек излежене голупчиће.

БУБЕ ГРОБАРИ: хране се изметом, утинулим животињама, гљивама. трулим биљним материјама и пужевима. Тело им је спљоштено и широко. Играју важну улогу хигијеничара у природи. Упадљиво је црне или наранџасте боје, од ње се осећа задах трулежи. Позната је по томе што је у стању да ситнији леш, за неколико минута, закопа у земљу. Када га укопају, бубе се њиме госте, без узнемиравања од ларви мува или других лешинара. Женке полажу јаја у лешу, и ларве имају доста хране. Тако настаје бржа разградња леша и тиме, ове бубе, помажу кружењу материје у природи.

ШТЕТНО ДЕЛОВАЊЕ: ларве и одрасле бубе живе скривене испод разних предмета, па пошто могу да се крећу гамижући, чекају да се излегу млади. Тада оне наступају и гризу младе, бушећи дубоке ходнике у њиховом телу, због чега они одмах угину. Изузетно старији младунци, уколико нису јако нападнути, и ако се на време открију и уклоне штеточине. могу да преживе, ако родитељи наставе да их и даље хране. Такви млади заостају у расту и од њих се стварају кржљавци.

БОРБА ПРОТИВ ПАРАЗИТА: ако се на младима налазе ларве, пажљиво их трена скинути пинцетом. Кавез темељно очистити и попрскати га добро неким инсектицидним средтвом. Избегавати уношење простирке у кавез. Уколико су гнезда формирана од сламе или сена, то, пре лежења, материјал гнезда мора да се замени и гнездо поспе инсектицидним прашком ( Алуган, Бајгон, Чевитрен).