Кавез за Голубове Летаче
Гајење голуба Српског високолетача је специфично у односу на друге расе голубова, јер се овде ради о изразито спортском голубу. Кавез, пре свега, мора да буде функционалан. У пракси често срећемо огромне кавезе или мале кавезе, који се састоје само од једне просторије и волијере жичаног испуста. 
Неопходно је изградити кавез који ће бити практичан са сатновишта потреба дотичне расе.
Одгајивач који на прави начин држи голубове Српске високолетаче, морао би да има најмање четири јата:
1. матично јато за лежење, јато за летење
2. мужјаци летачи
3. женке летачи
4. јато које сачињавају млади голубови.
Из наведеног произлази да и кавез за држање наших голубова мора имати следеће преграде:
- преграда за матично јато
- преграда за мужјаке летаче
- преграда за женке летаче
- преграда за младе (јуниоре)
- жичану клопку за привикавање, старт и повратак
- жичани испуст ( трем) за храњење, купање и сунчање.
По мом мишљењу, следећи распоред преграда је најфункционалнији и најрационалнији:
Одељак за приплод – матично јато
Према броју парова, овај одељак треба да има одговарајући број боксева, димензија 60 џ 60 цм. Приплодна грла држимо затворена све док женка не снесе јаје, јер тек онда са сигурношћу можемо да тврдимо да су млади баш од тог пара. 
Тек у том случају се можемо држати шематског парења и пратити резултате истог стварати свој педигре, на тај начин створити праве расне голубове или селекцијом подићи вредност свог запата на још виши ниво кроз дужину и висину лета. 
Одељци за летаче за мужјаке и женке летаче. Шта то значи зашто два одељка? То значи да мужјаци и женке летачи не би смели да се виде, по могућству, ни да се чују. За одељак са мужјацима, идеалне су стајалице и регали, док су за женке препоручљиви мали боксеви за појединачан смештај, димензија 30 џ 30 цм. Код сениора је то до сада најбољи начин за контролу и припрему голубова за такмичење. Женке треба стављати у такве боксеве, јер ће одмах по преласку на јаку храну почети да се паре мећу собом и да полажу јаја, што ће их удаљити од утакмице. Уколико немамо боксеве, довољно је бар затамнети преграду са женкама како се не би виделе.
Није згорег споменути да у последње време и држање голубова у групним кавезима даје врхунске резултате.
Жичана клопка на кавезу може да служи:
– приплодним паровима као излаз за сунчање и купање, али само онда када нам остали голубови не лете;
– младим голубовима за привикавање, упознавање околине и за почетно летење;
– одраслим летачима у пролеће, када су целе зиме били затворени, за поновно привикавање, а касније само за летење и враћање у свој одељак.
Клопка или волијера има велики значај у нашем спорту. Кључно правило је „Голубарник + летење = голубарник“. Нашим голубовима не сме ништа друго да буде познато него голубарник. Кретање наоколо, после лета, је велика грешка, па ће и најбоље летаче покварити.
Жичани испуст – трем
Овај део кавеза треба да је што пространији. Препоручљиво је да један део буде прекривен жицом, јер је природна потреба голуба купање и сунчање. Идеално би било када бисмо на трем поставили ситну жицу, како бисмо онемогућили улаз других птица (врабаца), које могу цело јато да заразе неком болешћу, Ради одржавања хигијене добро би било да је трем бетониран.
Локација кавеза
Нема никакве везе да ли излетиште јата лежи на уобичајеном правцу или не битно је да птице могу неометано да изете и врате се у кавез. Набоље је да је место осунчано, по могућству треба избећи да у близини кавеза буде велико дрво или висока зграда. Уколико голуб или јато слете прво на зграду, губимо контролу над њима и не можемо више да рачунамо на њих. 
Наш голуб мора да зна само за ваздух као простор своје активности и за кавез у коме се храни и одмара. Седење на крововима и шетња по дворишту поквариће и најбољег летача. На волијери мора бити и јако светло које ће помоћи голубовима при касном слетању. На то морамо да их навикнемо од малих ногу. Поред изнетог, потребно је више пажње посветити функционалности, него величини.
И још једна законитост: „Кавез не сме бити пренасељен“. Најидеалније је да у кавезу за 100 голубова држите 60 птица то је правило.
Хигијена Кавеза
Хигијена кавеза, хранилица и појилица спада у важну превентиву уочи спаривања и почетка припрема такмичара за лет. Кавез се темељно очисти, као и боксеви гнезда и остала опрема (хранилице, појилице, стајалице). Дезинфекција је обавезна.
Да би дезинфекција голубарника била успешна. потребно га је претходно темељно очистити и опрати. Чишћењем и прањем се уклања нечистоћа која се накупила у голубарнику током времена. Треба нмати на уму да се „детаљни претрес“ врши најмање два пута годишње. Где услови дозвољавају, то се може урадити и више пута. Овим поступком се не би могло рећи да је посао око срећивања готов. Јер, по правилу следи дезинфекција. Са њом се уништавају сви микроорганизми и сав заразни материјал који би, евентуално, могао да остане после механичког чишћења. Не треба заборавити да у голубарницима има доста предмета од дрвета, да су подови од земље, зидови са пукотинама и слично, где се узрочници заразних болести могу завући и штетно деловати дуже време. 
Суштина дезинфекције се састоји у томе да дезинфекционо средство доће у додир са свим површинама, укључујући и оне које нам случајно промакну или их не можемо видети. Зато је најбоље да раствор делује под притиском и у ситним капима. За ово могу да послуже све врсте прскалица које се користе у пољопривреди. Има их ручних и моторних. У сваком случају, моторне имају далеко већу предност, зато што је у њима притисак веома јак, а и величина капи се може подесити по жељи и потреби.
Која средства користити? Подразумева се да се ирскање врши у празном голубарнику. Све усправне површине треба прскати директно и то најмање два до три пута. Тек када се заврши прскање предмета. зидова и таванице, прелази се на прскање пода. Подови се остваљају за крај зато што се раствор. по сили земљине теже, цеди надоле и пада на под. Прво се под „опере“‘ од сливене течности, а потом се, по други пут, прилази његовој дезинфекцији.
У пракси неки голубари, ако то дезинфицијенс дозвољава, одмах у раствор убаце и креч, тако да истовремено окрече зидове и таваницу. Други то ураде пошто се зидови осуше. Све у свему, не треба заборавити на кречење, које је корисно, здраво и препоручљиво. 
Многобројни голубари често. с правом, постављају питање које је дезинфекционо средство најбоље. Има их велики број. Мећу најједноставнијим, који су, тако рећи, на дохвату руке, могу се споменути 2 процентни раствор масне соде, хлорни креч. хлорамин, хлороцид, халамид и њима слични. Данас се много употребљавају и синтетички детерџенти који имају одлично дезинфекционо средство, као што су цетавлон, омнисан, тего 51, тего 103 н други. Имајући у виду да фармацеутска индустрија стално избацује на тржиште нове дезинфицијенсе, није сувишно потражити савет стручњака.
Тровање голубова
Голубови су највише изложени отровима који се користе у пољопривредноЈ производњи, отровима за импрегнацију дрвета, дезинфекционим средствима… могу се отравати и лековима. инсектицидима, солима тешких метала, угљенмоноксидом, кухињском сољу, отровним биљкама. жишком и сличним материјама.
За лечење тровања најчешће нема времена а и не зна се који је отров у иитању да би се применио противотров. Уколико је отров присутан само у гуши, тада благим масирањем према кљуну и држањем голуба главом на доле може нокушати да се истисне отровна храна. Исто тако, гуша може да се испере млаком водом или чајем од камилице. Ако је отров стигао до желуца и црева, препоручје се давање медицинског угља у виду таблета или гранула, у дози од пет грама. Медицински угаљ везује штетне материје па се оне тако изметом избаце, а добро је да се капаљком да раствор горке соли (со на врху ножа у чашу топле воде). Помаже и чај од овса или јечма, али никако не треба давати млеко. јер оно убрзава ресорпцију многих отрова. Тровања проузрокована тешким металима се лече давањем беланцета кокошијих јаја. Код тровања угљен моноксидом, голубове треба одмах изнети на свеж ваздух.
