Паратифус (Салмонелоза)

Јавља се у три форме:

а)  нервни  најопаснији облик. Голуб угине у року од неколико дана. Практично је неизлечив.

б)  цревни: најчешћи облик код голубара је познат под именом „сушица“. Успешније се лечи ако се одмах примети и употребе суверени лекови попут „Хлорамфеникола“, „Бефеникола“, „С.С.Р.“  француски лек, као и „Ампицилин Т“, „Фуралтадон Д“, „Татрас“  немачке фирме Цхевита, „тхерапром“  белгијске фирме Оропхарма.

в)  зглобни облик  лечи се горе наведеним лековима. Напомена: уништити све голубове тешко оболеле од паратифуса.

Трихомонијаза – жуто у грлу

Одличан је лек „Енхептин“, мада је примећено да утиче на плодност, затим „спартрикс“, као и „кевикол“, „габрокол“, „трико плус“. Код нас голубари дају и таблете „Орвагила“ ( хумани лек)  шест дана у води, целом јату. Даје се овако: 8 до 10 таблета измрвити у млакој води и растворити на 10 литара воде. Јато пије шест дана непрекидно.

Орнитоза ока и дисајних органа

Ово је вирусно обољење, па за такво обољење не постоји успешан лек. У преко 90 одсто случајева, болест се лечи сама од себе, за 20 до 60 дана. Корисно је сунчање, као и додатак витамина Ц, а и „Пентраксил“ капсула од 250 милиграма, једну на два дана  три до четири капсуле укупно. Одличан је и лек „Орникјур“, као и „Хлортетрациклин плус“, „Еритромицин“…

Парамиксовироза –  акутно обољење епидемијског тока

Ток болести веома сличан току паратифуса  нерви облик. С обзиром да је парамиксовироза вирусно обољење, вакцина ЛА СОТА, паковање од 1000 комада, растворено у два литра дестилисане виде ( даје се голубовима да гшју) спречава развој ове болести, наредних шест месеци.

Кокцидоза  – цревно обољење

Широко је распрострањено мећу голубовима. Карактерише га пролив, често крвав, накострешеност перја и стална жећ. Добар лек је „Сулфометазин“, „Кокси плус“ значи сулфонамиди.

Богиње

Богиње, или, брадавице, су вирусно обољење које спонтано пролази. Јавља се у доба митарења  добро је да их голубови прележе, јер постају имуни на њих. Успешни лекови не постоје, сем вакцине. Код незгодних локализација брадавица: на оквиру ока, у кљуну, грлу ( дифтерија) могу да се, пре него што нарасту веће, спале 15 процентним хидрогеном, или, натрљају плавим каменом. Ово ће спречити даљи развој брадавица. За лечење слузокожног облика дифтерије, добре резултате су давали антибиотици, најпре „Тетрациклин“ и „Хлорамфеникол“.

Ентероколитис  – пролив

Одличан је немачки лек „Ентеротонон“, затим „Трибрисен“, „Флумеквин“, „Фуразолидон“, „Тераприм“.

Глисте

Болест коју успешно лече „Телмин“ и „Хелмитин“, затим „Пиперазин“, „Аскапила“ и „Авикас“.

Вакцине

По принципу пословице, „боље спречити него лечити“, сваки одгајивач би требало да има на уму примену вакцина у свом кавезу. Вакцином се, пре свега, постиже општа отпорност голубова и специфична заштита против болести, због које се и даје. Отпорност се постиже за 10 до 14 дана, па према овоме и вршити вакцинацију. Данас имамо на располагаљу доста вакцина, битно је обратити пажњу на вакцине које се дају преко игле. Голуб је веома осетљив на убод  лако може да угине.

 

Парамиксовироза – најраширенији голубији вирус на свету

Оно што одгајивачима голубова задаје највећу главобољу. свакако је здравље њихових љубимаца, односно, како на време уочити и препознати болест и како голуба правилно лечити. Наравно, најбоља је добра превентива, али на природу се не може баш увек утицати. Да би голуб могао да пружи резултате који се од њега очекују, првенствено мора бити здрав, а што је још важније, треба водити рачуна о здрављу оних који их чувају и са њима долазе у додир.

Да би одгајивачима, колико толико помогли, када је медицински третман голубова у питању. објављујемо неке делове из књиге „Голубарство на шабачки начин“ групе аутора (Пећа Ракић, Петар Новковић и Драган Куршиновић) који се односе на најважнија обољења голубова која проузрокују највеће. како директне, тако и индиректне губитке.

Парамиксовироза

Ово је вирусно обољење голубова кога изазива вирус из групе Парамухо  виридае.Ово је најраширенији голубији вирус у свету. Инфекција голубова најчешће настаје преко контаминиране воде и хране. као и удисањем сасушеног вируса заједно са прашином. Вирус у голубарник доспева долетањем или доношењем тућих голубова, или долетањем дивљих птица (врапци, гугутке) у голубарник. Такоће, вирус се преноси на обући или одећи из других голубарника. Инкубациони иериод ( време које протекне од уношења вируса у организам до појаве првих симптома) је 6 до 7 дана. Ова болест се манифестујс ио појави водснастог пролива, који је карактеристичан по налазу оформљеног измета у средишту воденасте масе. Карактеристично је да је пролив јаког интензитета, тако да цео под голубарника постаје влажан. Поред интензивног пролива, јављају се симптоми општих сметњи : малаксалост, безвољност, накострешеност перја, губитак апетита. Доминантно се, у преко 90% случајева, јављају нервни симптоми, тј. забацивање главе уназад или на страну. дрхтање главе. парализа очних капака, што се све јавља као последица вирусног енцефаломијелитиса. Губици код ове болести су велики, првенествено код младих јединки ( испод једне године старости) и износе и до 80%. што зависи од вируленције соја вируса и стања имунитета у јату. Клинички може да се постави само сумња на парамиксовирозу. док се тачна дијагноза поставља само лабораторијском изолацијом вируса или серолошким путем. После избијања ове болести. лечења више нема и сви покушаји било какве терапије неће дати никакве резултате. Дезинфекција голубарника врши се 2% раствором масне соде. Једина постојећа заштита голубова од парамиксовирозе је вакцинација. Њу треба да спроводе ветеринари и то најмање два пута годишње, једном пре парења голубова и други пут у јулу или августу када је завршено лежење младих голубова. За вакцинацију се упорсбљавају вакцине против атипичне куте живине. док на тржишту постоје и увозне специјално припремљене вакцине за голубове.Стављање вакцина у воду за пиће не дају одговарајуће резултате.

Неки научници истичу вакцинацију са сојем Ла сота у петострукој пилећој дози ( даје се јед­на кап у око и једна у нос) уз ревакцинацију после 6 недеља инактивисаном уљаном вакцином. На домаћем тржишту постоје вакцине које пружају адекватну заштиту голубова против ове болести: „Пестол“ ( Ветеринарски завод Суботица). апликује се 0,5 мл и.м. и „ Муктесвар“ (Ветеринарски завод Суботица) апликује се 0,2 мл с.ц. или и.м.

Орнитоза

Орнитозу, „птичију заразу“, проузрокује исти микроорганизам који је код папагаја узрочник „папагајске болести“. Орнитоза се понаша као типична зооноза, код које се инфекција одржава преношењем са птице на птицу, а човек се јавља само повремено, као обична карика у ланцу заразе, и, по правилу, инфекција човека завршава на слепом колосеку.

Код нас се региструје незнатан број оболелих људи од орнитозе и, углавном, на основу сумње да су били у контакту са папагајима. При томе, многи случајеви заразе нису били лабораторијски доказани. Према статистици из САД  а, од 1954. до 1963. године, од орнитозе је оболело 2418 људи. Од ових је за 1270 особа установљено порекло заразе и то од: папагаја 58,8%, ћурака 27,2%, кокошака 6,2%, голубова 2,4%, патака 1,7% и од осталих птица 3,7%.

У више земаља обављени су серолошки прегледи крви одгајивача голубова којима је откривено да су код 50% одгајивача присутна антитела на кламидије, а да никада нису боловали. То указује да су голубији узрочници орнитозе инфективни за човека, али су само незнатно или већином нису патогени (способни да проузрокују болест). Насупрот томе, кламидије из других птица много чешће проузрокују тешка клиничка обољења људи. За настанак болести пресудна је количина унетих узрочника и лична пријемљивост изложених лица. На инфекцију су осетљивија мала деца, труднице и старије изнемогле особе, као и људи који први пут долазе у контакт са голубовима.

Догаћа се и то, да се тек после обољења људи, открије латентна зараженост голубијег запата.

Заражени голубови излучују кламидије преко измета и других излучевина и оне се, сасушене, налазе у прашини голубарника, илн су залепљене на умазаном перју. Инфекција људи настаје удисањем прашине коју голубови усковитлаЈу летењем и лепршањем, или се подиже приликом чишћења кавеза. Човек може да се зарази и директним контактом, хранећи младе голубове из уста или надувањем гуше гушанима. И ловци могу да оболе од орнитозе, када на суво чупају перје одстрељених голубова. Уколико се једе голубије месо, зараза се не преноси, јер се голубови увек једу у куваном или печеном стању. Инфицирани људи ретко излучују кламидије и болест се од њих даље не преноси.

Време инкубације код орнитозе људи варира измећу 6 до 14 дана. Већина заражеих људи оболи у скривеној или веома благој форми. Манифестна инфекција се испољава општим сиптомима као што су: малаксалост, нелагодност, замор, главобоља, болови у мишићима, посебно у пределу лећа, болови у зглобовима, вртоглавица, мука, повраћање, презнојавање, крварење из носа и крв у испљувку. После 1  2 дана, јавља се суви надражај кашља, који не престаје ни у току ноћи. Долази до скока температуре на 39 до 40 степени. У тежим случајевима, због недостатка кисеоника, настају цијаноза усана и поремећај свести.

Као типично за орнитозу, настаје запаљење плућа, са убрзаним дисањем и пробадањем у пределу груди. Повишена телесна температура траје око две недеље и затим се постепено спушта. Као компликација болести може доћи до тромбофлебитиса на ногама и инфаркта у плућима. Такви комплетни знаци болести су ретки. Чешће су инфекције без симптома или случајеви благог тока болести. Орнитоза може да прође под видом грипозног стања или под неком другом дијагнозом, и да се установи тек после прегледа крви и налаза антитела.

Дуже трајање температуре, са неким од описаних симптома, говори о сумњи на орнитозу и треба се хитно јавити лекару.

Превентива орнитозе налаже да се у кавезу не једе, не пије и не пуши. Младе голубове не хранити из уста, а гушанима не дувати у гушу директно, већ преко пригодне цевчице. Малу децу и друге пријемчиве особе не пуштати код голубова. Голубарник чистити тек пошто се претходно навлажи прашина. Приликом чишћења, голубове уклонити и у току рада користити радно одело. Преко уста носити заштитну маску проне

Богиње голубова

Голубији вирус богиња распрострањен је по целом свету. Од ове болести коју изазива вирус који припада фамилији Покс  виридае обољевају најчешће млади голубови, док одрасли, или неће оболети, или ће оболети у благој форми. Зараза се преноси водом за пиће, храном, убодом инсеката или храњењем младунаца од заражених родитеља који изгледају здрави. Инкубација код ове болести траје од 4  14 дана. Кожни облик болести се манифестује осипом по кожи. у виду чворића, који су у почетку црвенкасти, а касније тамно мрки. Најчешће се налазе око очију и носних отвора као и на ногама, док се реће појављују по кожи тела. Слузокожни облик или дифтерија манифестује се. најчешће. у слузокожи усне шупљине у виду жућкастих наслага које могу механички да се одстране, при чему остају ерозије које крваре. Врло често се срећемо са истовременим променама на кожи и слузокожама. што представља мешану форму богиња. У случају појаве кожног осипа, уз истовремсну појаву дифтерије, није тешко поставити дијагнозу на основу клиничких симптома. У случају лакших инфекција. богиње нролазе без значајних последица. У случајевима када је вирус много вирулентан, а отпорност организма много смањена, долази до продора вируса у унутрашње органе. или компликације са бактеријском инфекцијом, па имамо повећана угинућа. Лсчење оболелих голубова своди се на премазивање богиња на кљуну и ногама тинктуром јода, док се у кљуну и ждрелу премазивање врхпи мешавином јода и глицерина у односу 1:1. Од средстава за дсзинфекцију голубарника, најефикасније су се показали 1 % масна сода и 3% формалин. Ради заштите од богиња. примењује се и вакцинација са ослабљеним вирусом богиња. Имајући у виду да болест највише узима маха крајем лета. првенствено се појављујући на најкасније излеженим младима и пасажом кроз њихов организам вирус добија на вируленцији и пре­лази и на раније излсжене младс голубове, препоручл^иво је. у циљу спречавања ове болести. раније завршити сезону лежења голубова.

Орнитоза

Орнитоза је врло контагиозна болест која се лако преноси и на човека. Узрочник ове болести је хламидиа пситаци, микроорганизам који се налази на прелазу измећу бактерија и вируса. Пошто се узрочник излучује секретом из респираторних органа и изметом под природним условима заражавање настаје најчешће аерогено ( путем ваздуха) а реће зараженом храном. Инкубација траје од 40 до 106 дана. Симптоми обољења су поспаност. безвољност. губитак апетита, накострешено перје, пролив и слично. Поред овога. постоји константан исцедак из носа, појава запал^ења очних капака, слузокоже носа и душника. Код промена на очним капцима они су једнострано, а реће обострано. отсчсни и зацрвсњени. Такоће је замазано и перје крила, јер голуб брише исцедак из ока о крило. Запаљени очни капци касније сс слепе. а уколико се око загноји, може доћи и до тога да се очна јабучица растопи и голуб ослепи. Када почне запаљење слузокоже носа. из ноздрва се цеди исцедак који је у по­четку бистар. а касније замућсн и жућкасте је боје. Оболеле животиње кијају, отресају главом и покушавају да обришу исцедак. Када се ноздрвс зачепе, голубови почињу да дишу отвореним кљуном. Код запаљења душника и ваздушних кеса. јавља се кркљање, шкрипање и разни други шумови при дисању. Голуб дише широко, отвореног кљуна, при чему му се цело тело помера. Тачна дијагноза поставља се лабораторијски, како микроскопским бојењем тако и изолацијом узрочника из органа угинулих животиња преко ембрионираних кокошијих јаја или културе ткива. Орнитоза је болест коју треба обавезно пријавити јер се лечи под надзором ветеринара. Лечење голубова је дуготрајно. применом антибиотика широког спектра деловања (окситетрациклин, енрофлоксацин. доксициклин, хлортетрациклин). За успешно лечење потребна је дуготрајна терапија од 4 до 6 недеља. У току лечења, голубовима не треба додавати минералне додатке, јер калцијум из тих смеша за себе везује антибиотике, и они се, тада, не могу рссорбовати. Пре почетка лечења све голубове са узнапредовалом клиничком сликом треба уништити. Треба водити рачуна о хигијени голубарника који не сме бити пренасељен.

Шуга ногу

Узрочник и распрострањеност: Шуга ногу, или, „кречне ноге“, је паразитска болест голубова, која је код нас често присутна. посебно код оних голубијих раса чије су ноге обрасле перјем. Поред голубова. ови паразити још чешће нападају кокошке, а могу да оболе и ћурке, морке, фазани, гуске, канаринци и папагаји. Од дивљих птица, обољење је запажено код врабаца, косова. чворака, соколова, дроздова, зимовки, мухоловки, славуја и зебица.

„Кречне ноге“ проузрокује шутарац, паразит спљоштеног облика, по изгледу подсећа на корњачу. Када се посматра под микроскопом, види се да има малу, заобљену главу и четири пара кратких ногу. Величина шугарца износи, код женки, од 0,3 0,5 мм, а мужјаци су ситнији, њихова величина је 0,15  0,20 мм.

Преношење: У голубарник се уносе куповином голубова који су латентно заражени, или, повратком голубова са изложби. Даље, преносе се са једног голуба на друтог директним контактом, не нагло. него спорим током.

Циклус развоја и штетно деловање: Болест често може да остане скривена и да се испољи тек после више месеци. По неки­ма, за настајање болести je потребно да постоје повреде или дефицит микроелемента флуора. Кнемидокоптес шугарци код голубова нападају само ноге и ножне прсте. У кожи ногу, шугарци буше канале  ходнике и хране се ткивом и ткивним соковима домаћина. На крају ходника, женке полажу јаја, из којих се, истог момента, излегу ларве. Спорно је, мећу научницима у свету, да ли се ови шугарци размножавају преко јаја или женка раћа живе младунце. У ствари, женка носи већ инкубирана јаја, из којих, одмах после ношења, излазе ларве. Ларве се три пута пресвлаче и претварају у нимфе. од којих настају полно зрели паразити. Целокупан развој траје око 21 дан.

Бушећи канале у кожи ногу, одмах испод орожаних кожних љуспица, шугарци надражују кожу и она почиње да буја. На захваћеним деловима стварају се орожане, рапаве, дробљиве. краставе наслаге, сиво  беле боје, сличне кречу и отуда назив „кречне ноге“. Када се ове краставе наслаге ољуште, иојављује се благо крварење. Код запуштених случајева могу да се јаве сметње у ходу, запаљење зглобова прстију, труљење и отпадање прстију.

Лечење: За лечење „кречних ногу“ постоји безброј савета и лекова, од драстичних дезифицијенса (креолин, фенОл, лизол и петролеј) које данас треба избегавати, до савремених инсектицида. Ако су наслаге дебеле, претходно их треба размекшати мазањем уљем, глицерином или течним сапуном. После скидања наслага. нападнута места премазати леком. Раније се користила сумпорна маст, али данас има ефикаснијих лекова који се користе за шугу људи. То су „Гамекс“ емулзија и „Бензилбензоат“. Немачка фирма „Чевита“. препоручује третирање свих животиња у запату „Чевитреном“ (2%) или ИНС  ом (2%) или Инсект спрејом или Инсект пудером. Да би се захватили сви развојни стадијуми паразита. лечење треба поновити неколико пута, у размаку од недељу дана. После лежења, мора се спровести чишћење и дезинсекција голубарника неким средством против паразита.

Превентивне мере: Као превентива, препоручује се да се редовно одржава хигијена у голубарнику и обезбеде услови за купање. У свету постоје специјални препарати који се стављају у воду за купање, као што је „Бадесалц“. која поред тога што даје сјај перју, делује и против кожних паразита. Исто се постиже и стављањем у воду за купање „Чевитрена“ (1 врх ножа на 5 литара воде). Голубови који се редовно купају, обично су поштеђени од шуге ногу.

Болест је заразна, али како смо већ рекли, полако се шири. Код ове болестије врло уочљива расна, линијска и индивидуална отпорност појединих голубова. Аутор је имао проблема са „кречним ногама“ само код оболелих лепезана. Код лепезана других боја, обољење се реће јављало, а да никад ни један писмоноша. нити високолетач, нису оболели и ако су били у истом голубарнику. Нису, чак, ни сви бели лепезани оболевали од „кречних ногу“, већ. углавном, врхунски примерци и старији голубови, као и они чији су родитељи раније имали „кречне ноге“.

Шарка и Дифтерија

Ако се развије на очним капцима. долази до отока и коњуктивитиса, а око, због гнојних бактерија, може да ослепи.

ДИЈАГНОЗА: када је присутан на кожи и мешана форма. лако се установљава клинички. Сваки голубар препознаје типичне брадавице код својих голубовиа. У случајевима када је болест напала слузокожу, за тачну дијагнозу се тражи помоћ специјализоване ветеринарске лабораторије.

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА: теже се дијагностикује када болест има наслаге на језику и грлу. зато што се исти симптоми срећу код трихомонијазе, авитаминозе А, инфекције. орнитозе, херпес  вирусне инфенкције.

ЗАШТИТА: за заштиту од ове болести на располагању је вакцина. Она се прави од живе вакцине код ветеринара, која се изолује од посебне врсте вируса. Након вакцинације , после 6  8 дана врши се контрола. Ако нема белега вакцинацију треба поновити. Имунитет се ствара после 10  14 дана и траје 6  12 месеци. Најбоље време за вакцинацију је јуни, јер су тада створени сви оптимални услови.

ДРУГЕ ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ: код пренасељености голубарника, шарка се редовно појављује, и то највише у јулу и августу. У закључку треба рећи да је најпревентнија мера, у борби против ове болести, избегавање пренасељености голубарника. обавезна вакцинација и распавивање приплода у јуну. Тако критичних месеци нећемо имати младе, а самим тим и шарку.

После лечења од шарке, мора се очистити и дезинфиковати голубарник. За развијање вируса су битни:светлост, влага, висока и ниска температура. Директни сунчеви зраци и висока температура уништавају вирус.

За дезинфекцију се препоручује 2% раствор на натријумовој основи (200 грама на 10 литара воде).

Салмонелоза

Салмонелоза или паратиф голубова је заразна болест свих домаћих и дивљих птица од које могу да оболе и друге животиње, па и човек. Болест изазива бактерија из групе салмонела која обухвата око 1500 врста, од којих је код голубова најчешћа салмонела тупхи муриум.

У незаражена јата болест се уноси куповином нових голубова, као и долетањем тућих голубова. Заражени голубови излучују микроорганизме изметом и тако загаћују храну, воду и површине у голубарнику. Здрави голубови се заразе узимањем загаћене воде и хране. Салмонеле се као сапрофити налазе у дигестивном тракту птица, што значи да за избијање болести имају значајну улогу и неспецифични фактори (хладноћа, лоша исхрана, напори). Заразу у голубарник могу да пренесу и мишеви и пацови који загаћују храну за голубове, као и врапци, гугутке и друге птице. Инкубација најчешће траје од 2 до 5 дана, а може и више недеља и месеци. Болест напада различите органе, па се може јавити у неколико форми.

СЕПТИКЕМИЧНА ФОРМА се јавља код младих и неотпорних голубова и испољава се невеселошћу, накострешеним перјем, зеленкастим проливом. Угинуће настаје за неколико дана.

ЦРЕВНА ФОРМА салмонелозе настаје при продору бактерија у цревну слузокожу где изазивају тешко запаљење слузокоже. Тиме је оштећена функција црева и као последица тога се јавља јак пролив зеленкасте боје са остацима несварене хране.

ЗГЛОБНА ФОРМА салмонелозе је честа код голубова. Ово је обично хронична форма која дуго траје. Настаје запаљењем зглобова крила или ногу. Ако је захваћен голубу зглоб крила јавља се оток на зглобу, оболело крило виси и такав голуб тешко лети. Код појаве ове болести све голубове са узнапредовалим клиничким симптомима, посебно оне са зглобном и паралитичном формом треба уништити.

ПАРАЛИТИЧНА ФОРМА је честа код голубова и код ње се услед промена на централном нервном систему јавља кривљење главе уназад или у страну, дрхтање главе (ови симптоми код салмонелозе се јављају у мањем броју случаја за разлику од парамиксовирозе где је кривљење главе доминантан клинички симптом) и поремећај општег здравственог стања.

Трихомонијаза

Трихомонијаза је паразитско обољење голубова коју проузрокује протозоа (Трихомонас цолумбае). Обољење је распрострањено у целом свету. Ова протозоа налази се, као сапрофит. у дигестивном тракту голубова, а да ли ће се болест испољити. и у којој оштрини, или ће голубови само носити узрочнике у гуши, зависи од низа чинилаца. Како од вирулентности соја узрочника, тако и од спољних фактора и отпорности голубова. Одрасли голубови преносе. директно храњењем, болест на младе, а може се индиректно пренети преко загађене хране и воде за пиће. Постоје три форме трихомонијазе и то: ждрелна, пупчана и органска форма.

Код ждрелне форме, у угловима кљуна, усној дупљи и ждрелу. налазе се жуте сирасте наслаге. На слузокожи ждрела налазимо нектротична жаришта. од величине зрна проса. до величине веће дугмади. Због тога млади тешко дишу, а такоће су им но­здрве често зачепљене жућкастим исцедком.

Пупчана форма је обољење младунаца где садржај гуше, контаминиран трихомонасима, који се проспе по гнезду. доспева до још незараслог пупка младих. Трихомонаси продиру кроз пупак у тело голупчета и ту, у пределу пупка, проузрокују локалну инфекцију у виду чвора различите величине. Касније, процес захвата околне органе и голупчићи кржљаве и угињавају за 5 – 6 дана.

Органска форма је најтежи облик болести, где јако вирулентан узрочник, захвата унутрашње органе и голубови испољавају опште знаке погоршања здравственог стања. Голубове можемо лечити појединачно, или, цело јато, преко воде за пиће, неким од препарата који делују на трихомонас. За лечење ове болести се најбоље показао хумани препарат „Орважил“, који садржи 250 мг метронидазола, тако да се голубу даје једна четвртина таблете. За лечење преко воде за пиће може се применити „Гастрогал“, који садржи 100 мг ипронидазола у мл. и даје се 5 мл у два литра воде за пиће 3 до 5 дана.